nasilje

droga-nikad

Program prevencije narkomanije

O programu prevencije narkomanije

U skoli se realizuje Program prevencije narkomanije. Cilj savremenih programa za prevenciju narkomanije su razvoj i unapredjivanja socijalnih i emotivnih vjestina djece i mladih kroz:

- informisanje o vrstama i uticajima droge na zdravlje

- promjene stavova o koriscenju droge

- ucenju tehnika otpora

- razvijanja vjestina pruzanja i primanja pomoci

- prevladavanje stresa

- kontrola osjecanja

- razvoj odgovornosti i odlucivanja o rizicnom ponasanju

- Program se realizuje kroz radionice koje su tematski i logicki povezane i u skladu su sa uzrasnim karakteristikama djece. Svaka radionica osmisljava se priprema i proradjuje u zavisnosti od svog cilja, odnosno onoga sto njenom realizacijom namjeravamo da postignemo. Iz cilja proistice scenario radionice.

Teme su raznovrsne:

,,Mozemo se upoznati jos bolje’’
,,Zdravlje je ...
,,Bolesti zavisnosti i narkomanija’’
,,Vecina mladih ne koristi droge, alkohol, duvan!
,,Kako sve mogu da kazem ,,NE’’!
,,Kada me nagovaraju.
,,Mogu nauciti mudro da odlucujem’’
,,Narkomanija – moj stav moze biti i moja kreacija’’

ANABOLICKO ANDROGENI STEROIDI su hemijske supstance koje su vezane uz muske polne hormone. "Anabolicki" se odnosi na stvaranje misica, a "androgeni" na izrazene muske karakteristike. "Steroidi" su vrsta lekova. Ovi lekovi su legalno dostupni jedino putem recepta, da bi se lecila proizvodnja abnormalno male kolicine testosterona, kao sto su kasni pubertet i neke vrste impotencije; zatim da bi se lecilo slabljenje tela pacijenata koji imaju SIDU i druge bolesti. Medjutim, zloupotreba steroida moze dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, od kojih su neki neizlecivi.

Danas, atleticari i drugi sportisti zloupotrebljavaju anabolicke steroide da bi poboljsali takmicarske rezultate i da bi unapredili svoj fizicki izgled.  Anabolicki steroidi se uzimaju oralno ili intravenozno, pre u ciklusima koji traju nekoliko nedelja ili meseci, nego sto se uzimaju u kontinuitetu. Visestruke doze steroida uzimaju se tokom odredjenog vremenskog perioda, zatim se neko vreme pauzira, da bi se opet otpocelo. Takodje, korisnici cesto kombinuju nekoliko razlicitih vrsta steroida da bi maksimizovali njihovu efektnost, a minimizovali negativne efekte.

Zdravstvene teskoce:

Osnovne zdravstvene teskoce koje se javljaju prilikom zloupotrebe anabolickih steroida su: tumor i rak jetre, zutica, zadrzavanje tecnosti, visok krvni pritisak, povisen LDL (losi holesterol) i snizen HDL (dobri holesterol); ostale teskoce su: tumor bubrega, akne i drhtavica.

Steroidi ostavljaju posledice po zdravlje vezane za pol:

za muskarce - smanjeni testisi, smanjen broj spermatozoida, neplodnost, celavost, rast grudi, povecan rizik od dobijanja raka prostate

za zene - rast dlaka po licu, celavost, neredovnost ili prestanak mesecnog ciklusa, povecan klitoris, dublji glas

za adolescente - prevremeni prestanak rasta zbog preuranjenog kostanog sazrevanja i ubrzanih pubertetskih promena. To znaci da adolescenti rizikuju da ostanu niski ako uzimaju anabolicke steroide pre nego sto se potpuno razviju.

Naucna istrazivanja, takodje, pokazuju da agresivnost i druge psiholoske pojave mogu biti rezultat zloupotrebe anabolickih steroida. Mnogi korisnici govore da se dobro osecaju dok su na steroidima, ali istrazivaci isticu da se mogu pojaviti nagle promene raspolozenja, ukljucujuci i simptome slicne onima koji se javljaju kod manije, sto vodi do nasilja. Kada se prestane sa uzimanjem droge cesto se javlja depresija, sto moze doprineti razvoju zavisnosti. Korisnici, takodje, mogu patiti od paranoidne ljubomore, ekstremne razdrazljivosti, zabluda, loseg procenjivanja koji proistice iz osecaja nepobedivosti.

INHALANTI su hemijska isparavanja koja se udisu i stvaraju psihoaktivne efekte. Ova definicija ukljucuje veliki broj hemikalija koje postoje u stotinama razlicitih proizvoda sa razlicitim farmakoloskim efektima. Iako su mnogi ljudi izlozeni isparljivim rastvaracima i drugim inhalantima, u kuci ili na poslu, oni ih ne smatraju drogama, jer ta sredstva nisu namenjena u tu svrhu. Mladi ljudi cesto zloupotrebljavaju inhalante, delom i zbog toga sto su pristupacni i jeftini. Ponekad deca nenamerno zloupotriebe inhalante koje mogu naci u kuci. Roditelji bi trebalo da paze da deca ne dolaze u dodir sa tim proizvodima. Tesko je napraviti preciznu klasifikaciju inhalanata. Prema jednoj klasifikaciji postoje 4 kategorije - isparljivi rastvaraci, aerosoli, gasovi i nitrati - s obzirom na formu u kojoj se najcesce javljaju u kucnoj upotrebi, industrijskim i medicinskim proizvodima. Isparljivi rastvaraci su tecnosti koje isparavaju na sobnoj temperaturi. Oni se nalaze u velikom broju jeftinih, lako dostupnih proizvoda   koji se obicno koriste za kucnu upotrebu i u industriji. Tu spadaju: razradjivaci, sredstva za hemijsko ciscenje, sredstva za ciscenje masnoce, lepkovi, benzin, korektor, boje i markeri. Aerosoli su sprejevi koji sadrze rastvarace. Tu spadaju: boje u spreju, dezodoransi, lakovi za kosu i zastitni sprejevi. Gasovi ukljucuju gasove koji se koriste u medicini za anesteziju, kao i gasove koji se koriste u kucnim ili komercijalnim proizvodima. Anestetički gasovi su: ether, chloroform, halothane i nitrous oxide (gas koji izaziva smejanje). Nitrous oxide je najcesce zloupotrebljavan od svih gasova. Kucni ili  komercijalni proizvodi koji sadrze gasove su: butan i propan gas, gasovi za rashladjivanje. Nitrati se cesto smatraju posebnom vrstom inhalanata. Za razliku od vecine drugih, koji deluju direktno na centralni nervni sistem, nitrati prosiruju krvne sudove i opustaju misice. I dok se drugim inhalantima utice na promenu raspolozenja, nitrati se koriste za povecanje seksualne zelje. Nitrati ukljucuju cyclohexyl nitrite, isoamyl nitrite i isobutyl nitrite. Cyclohexyl nitrite se nalazi u osvezivacima vazduha. Amyl nitrite se prepisuje pacijentima sa srcanim bolovima. Butyl nitrite je ilegalna supstanca koja se pakuje i prodaje u malim bocicama. Inhalanti se mogu udisati kroz usta ili nos na razlicite nacine: udisanjem direktno iz kutije, uspricavanjem aerosola u nos ili usta, udisanjem ili inhaliranjem supstanci koje su uspricane ili usute u plasticne ili papirne kesice, udisanjem iz krpe natopljene supstancom, inhaliranjem nitrous oxida iz balona. Udahnute hemikalije se brzo apsorbuju kroz pluca u krv i prenose u mozak i druge organe. U trenutku udisanja korisnik dozivljava intoksikaciju zajedno sa pratecim efektima slicnim onim koje stvara alkohol: nerazgovetan govor, nesposobnost koordinacije pokreta, euforiju i vrtoglavicu. Takodje, korisnici mogu doziveti halucinacije i zablude, kao npr. da misle da mogu da lete. Intoksikacija traje samo nekoliko minuta, stoga korisnici, da bi prolongirali euforiju, nastavljaju udisanje i po nekoliko sati, sto je veoma opasno. Zbog neprekidne inhalacije korisnik moze izgubiti svest i umreti. Posle dugotrajne zloupotrebe inhalanata, korisnici su nekoliko sati pospani i moze im se javiti glavobolja. Zdravstvene teskoce: Iako su razlicitog sastava, skoro svi zloupotrebljavani inhalanti stvaraju efekte slicne anestetickim, usporavanjem telesnih funkcija. Kada se, kroz nos ili usta, udahnu u pluca, inhalanti izazivaju intoksikacijske efekte. Intoksikacija traje nekoliko minuta ili vise sati ako se uzimanje ponavlja. U pocetku, korisnici osecaju laganu stimulaciju; nastavljajuci inhaliranje osecaju se slobodnije i mogu slabije da se kontrolisu; najzad, korisnik moze da izgubi svest. Udisanje visoko koncentrisanih kolicina hemikalija koje se nalaze u rastvaracima ili sprejevima moze direktno prouzrokovati prestanak rada srca i smrt. Ovo se najcesce dogadja prilikom zloupotrebe fluorokarbonata i butan-gasa. Visoke koncentracije inhalanata izazivaju smrt i usled gusenja, priikom razmene kiseonika u plucima i centralnom nervnom sistemu, tako da disanje izostane. Druge neizlecive pojave koje nastaju udisanjem odredjenih rastvaraca su:  - gubitak sluha - izazivaju tolueni (boje u spreju, lepkovi) i trichloroetyleni (sredstva za ciscenje, korektor)  - periferne neuropatije ili grceve udova - izazivaju hexani (plin, benzin) i nitro oxidi (paste za ciscenje)  - ostecenja mozga ili centralnog nervnog sistema - izazivaju tolueni (boje u spreju, lepkovi)  - ostecenja kostane srzi - izazivaju benzeni (benzin)                Ozbiljne, ali potencijalno izlecive, pojave ukljucuju:  - ostecenja bubrega i jetre - izazivaju supstance koje sadrze toluene i chlorinated hydrocarbons ( korektor, sredstva za hemijsko ciscenje)  - nedostatak kiseonika u krvi - izazivaju organski nitrati i methylene chloride (razredjivac, aceton) Smrt koju izazivaju inhalanti obicno je uzrokovana veoma visokim koncentracijama isparavanja. Namerno udisanje isparavanja iz plasticne ili papirne kese, ili u zatvorenom prostoru veoma povecava opasnost od gusenja. Cak i kada se aerosoli ili isparljiva sredstva koriste u skladu sa svojom namenom (npr. farbanje, ciscenje), najbolje je da se to radi u dobro provetrenim prostorijama ili napolju. Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), najcescom vrstom raka koji se javlja kod pacijenata obolelih od AIDS-a. Studije su pokazale da je mnogo ljudi sa KS koristilo isparljive rastvarace. Jos uvek se istrazuje pretpostavka da su nitrati faktor koji doprinosi razvoju KS kod ljudi zarazenih HIV virusom Prevencija: Rana identifikacija i intervencija je najbolji nacin da se zaustavi zloupotreba inhalanata pre nego sto dodje do teskih posledica po zdravlje. Roditelji, nastavnici, lekari i drugi zdravstveni radnici treba da obrate paznju na sledece znake koji upucuju na zloupotrebljavanje inhalanata:  - miris hemikalija na odeci  - mrlje od farbe ili drugih supstanci po licu, rukama i odeci  - sakrivene prazne bocice od boje u spreju ili kutije od rastvaraca i krpe ili odeca namoceni u hemikalije  - osamucen ili dezorijentisan izgled  - nerazgovijetan govor  - mucnina ili gubitak apetita  - nepaznja, losa koordinacija, razdrazljivost i depresija

METAMFETAMIN je adiktivni stimulant koji snazno aktivira odredjene mozdane celije. Hemijski je veoma slican amfetaminu, ali efekti metamfetamina na centralni nervni sistem su jaci. Obe droge se koriste u medicinske svrhe, uglavnom u lecenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba ogranicena. Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, cesto se zloupotrebljava i lako stvara zavisnost. U zargonu, metamfetamin ima razlicite nazive kao sto su: 'speed', 'meth' i 'chalk'.Metamfetamin hidrohlorid, cisti providni komadici slicni ledu, koji se unose pusenjem, odnose se na: 'ice', 'crystal' i 'glass'. Zdravstvene teskoce: Metamfetamin oslobadja velike kolicine neurotransmitera dopamina, koji stimulise mozdane celije, podizuci raspolozenje i pokretljivost tela. Pokazalo se da ima neurotoksicne efekte, ostecujuci mozdane celije koje sadrze dopamin i serotonin (takodje neurotransmiter). Vremenom, metamfetamin prouzrokuje smanjenje nivoa dopamina, sto moze da dovede do simptoma slicnih simptomima Parkinsonove bolesti (teski poremecaj pokreta). Metamfetamin se uzima oralno ili intranazalno (usmrkavanje praha), intravenoznim ubrizgavanjem i pusenjem. Odmah posle pusenja ili ubrizgavanja korisnik dozivljava intenzivno uzbudjenje koje se naziva "flash" i koje traje samo nekoliko minuta i smatra se izuzetno prijatnim. Usmrkavanje ili oralno uzimanje stvaraju euforiju, ali ona nije intenzivna. Korisnici brzo postaju zavisni, sto dovodi do cesceg uzimanja droge i povecavanja doze. Istrazivanja na zivotinjama, vise od 20 godina unazad, pokazuju da velike doze metamfetamina ostecuju nervne zavrsetke. Celije koje sadrze dopamin i serotonin ne odumiru posle upotrebe metamfetamina, ali njihovi nervni zavrseci ("terminali") bivaju odseceni, a pokazalo se i da je njihov ponovni rast ogranicen. Aktivnosti centralnog nervnog sistema (CNS), izazvane uzimanjem i malih kolicina metamfetamina, ukljucuju povecanu budnost, povecanu fizicku aktivnost, smanjeni apetit, povisenu telesnu temperaturu i euforiju. Ostali efekti CNS-a su: razdrazljivost, konfuzija, drhtavica, grcevi, anksioznost, paranoja i agresivnost. Hipertermija i grcevi mogu razultirati smrcu. Metamfetamin izaziva ubrzano lupanje srca i povisen krvni pritisak, sto moze izazvati nepopravljiva ostecenja krvnih sudova mozga i mozdanog udara. Ostali efekti metamfetamina su: respiratorni problemi, nepravilno kucanje srca i ekstremna anoreksija. Njegova upotreba moze izazvati kolaps kardiovaskularnog sistema i smrt.

MDMA je sinteticki narkotik (psiho supstanca), u novije vreme zauzima visoko mesto kod mladih. U zargonu je poznat kao EKSTAZI (Ectasy). Najcesce se uziva na grupnim slavljima, u stanovima, kaficima, diskotekama i dr. te se ubraja u tzv. klupske droge. U kombinaciji sa alkoholom moze proizvesti jako stetno dejstvo po mentalno i duhovno zdravlje korisnika. Hemijska struktura ekstazija slicna je ostalim sintetickim drogama  koje izazivaju ostecenja mozga. Kratkorocni efekti: razdrazljivost, paranoidne psihoze, delirijum, impontencija, lupanje srca, poviseni krvni pritisak, hiper aktivnost. Nacin konzumiranja: oralnim i injekcionim putem. Zdravstvene teskoce: Istrazivanja su pokazala da ekstazi izaziva ostecenja na mozgu. Posebno su ugrozeni centri koji regulisu raspolozenje, agresivnost, seksualnu aktivnost, spavanje i osetljivost na bol. Korisnici ekstazija se suocavaju sa istim zdravstvenim rizicima sa kojima se suocavaju i korisnici kokaina, amfetamina i metamfetamina: razdrazljivost, insomniju, konfuziju, drhtavicu, grceve, zabrinutost, paranoju i agresivnost. Hipertermija (povisena telesna temperatura) i grcevi mogu razultirati smrcu.  Ubrzano lupanje srca i povisen krvni pritisak mogu izazvati nepopravljiva ostecenja krvnih sudova mozga, sto moze biti uzrok mozdanog udara.
				NEKE OD TABLETA EKSTAZIJA

LSD je sinteticki narkotik, veoma jak halucinogen. Smatra se da je jaci od drugih narkotika i ostavlja vece posledice po mentalno i dohovno zdravlje korisnika. Uzima se oralno (gutanjem i apsorbovano kroz tkivo usta), najcesce na komadicima upijajuceg papira, kocki secera ili u vidu tableta bele boje. Izaziva halucinacije jakog intenziteta, stvara iskrivljenu percepciju, izoblicenje zvucnih i vizuelnih dozivljaja, strah i euforiju. Efekti mogu biti ispoljeni i kroz: depresiju, samoubilacke tendencije, ostecenja mozga, kosmar.    Kratkorocni efekti su: prosirene zenice, konfuzno ponasanje, dezorijentisanost u vremenu i prostoru. Ubraja se u tzv. klupske droge.
				NEKI OD UPIJAJUCIH PAPIRICA SA TECNOM DROGOM LSD

HEROIN se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz caure maka. Pojavljuje se u obliku belog praha, moze biti i druge boje jer se veci deo heroina koji se prodaje na ulici mesa sa drugim drogama i supstancama (secerom i mlekom u prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom i dr.). Gorkog je ukusa. U zargonu se heroin najcesce naziva ''H'', ''horse'' ili "junk". Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga. Najvise se zloupotrebljava i najbrze deluje od svih narkotika. Konzumira se intravenskim putem, pusenjem, usmrkavanjem. Najnovija istrazivanja pokazuju da se heroin sve cesce pusi ili usmrkava, i to kako zbog njegove sve vece cistoce, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost. Sa promenom nacina uzimanja heroina doslo je do stvaranja razlicitih grupa korisnika. Stariji korisnici (preko 30 godina) su i dalje najmnogobrojnija grupa korisnika. Ipak, neki izvori navode porast broja novih,mladjih korisnika koji su privuceni jeftinim heroinom velike cistoce koji se moze usmrkavati i pusiti. Heroin se pojavio i u bogatijim krugovima. Zdravstvene teskoce: Zloupotreba heroina izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, ukljucujucipredoziranje, spontani pobacaj, propadanje vena i infektivne bolesti kao sto su HIV/SIDA i hepatitis. Korisnik heroina ubrizgava drogu i do cetiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz pocetak euforije (5 do 8 sekundi), dok intramuskularna injekcija stvara relativno spor pocetak euforije (7 do 8 sekundi). Kada se heroin usmrkava ili pusi, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako pusenje i usmrkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istrazivanja su potvrdila da sve tri forme unosenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je jos uvek najdominantniji nacin unosenja heroina. Kratkorocni efekti heroina se javljaju odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili usmrkavanju), heroin prelazi krvno-mozdanu barijeru, u mozgu se pretvara u morfin i brzo se veze za prirodne opijatske receptore. Korisnika zahvati talas euforije (koji se obicno opisuje kao talas prijatnog osecanja) a njegov intenzitet zavisi od kolicine uzete droge. Uzbudjenje koje izaziva heroin prate osecaj toplote, suzenje zenica, crvenilo koze, otezali ekstremiteti, otezan govor i suva usta, sto moze biti praceno mucninom, povracanjem i svrabom. Posle pocetne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenicne budnosti i pospanosti, moze biti pospan narednih nekoliko sati. Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema. Srce slabije kuca, disanje je opasno usporeno, sto moze dovesti i do smrti. Postoji i rizik od predoziranja, jer se cistoca i kolicina droge ne mogu tacno znati. Dugorocni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u odredjenom vremenskom periodu. Kod hronicnih korisnika moze doci do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i srcanih zalistaka, cireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i bubrega.Bolesti pluca (ukljucujuci razlicite tipove upale pluca i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog loseg zdravstvenog stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu ukljucivati supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u pluca, jetru, bubrege ili mozak. To moze prouzrokovati infekciju ili smrt celija na manjim povrsinama unutar vitalnih organa. Naravno, zajednicko koriscenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem moze dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu. Uticaj na trudnocu: Zloupotreba heroina moze biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoci, kao sto su spontani pobacaj i prevremeni porodjaj. Deca rodjena od majki narkomanki izlozena su vecem riziku da dobiju Sindrom iznenadne smrti odojceta (Sudden Infant Death Syndrome - SIDS).Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksifikaciji pa je preporucljivo je lecenje metadonom. Iako deca rodjena od majki koje su uzimale metadon mogu pokazivati znakove fizicke zavisnosti, te se o njima mora voditi posebna briga, istrazivanja su pokazala da su efekti izlaganja deteta metadonu u materici relativno neskodljivi. Tolerancija, zavisnost i apstinencija: Jedan od osnovnih dugorocnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronicna, bolest, koju karakterise prinudna ceznja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znaci da korisnik mora uzimati vise heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara.  Kao i drugi korisnici adiktivnih droga, i korisnici heroina postepeno trose sve vise i vise vremena i energije na uzimanje droge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha zivota narkomana jeste trazenje i uzimanje droge. Kako se povecava doza, vremenom se razvijaju psihicka i fizicka zavisnost. Sa fizickom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza. Apstinencija, koja se kod redovnih korisnika moze javiti i nekoliko sati po zadnjem unosenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moci rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i misicima, dijareju i povracanje, osecaj hladnoce, groznica pracena jezenjem koze, trzanje nogu, samoubilacke tendencije, sklonost kradji i druge simptome. Najjaci intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanju droge i pocinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teskih zavisnika koji su loseg zdravstvenog stanja moze biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Moze izazvati smrt kod fetusa majki zavisnih o heroinu. Lecenje: Postoji siroka paleta tretmana heroinske zavisnosti, razliciti nacini lecenja koji imaju efekta. Lecenje je daleko efikasnije ukoliko se zapocne ranije, a nacini lecenja zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom slucaju pacijenti najcesce prestaju uzimati heroin (ili druge opijate) i vracaju se stabilnom i produktivnom zivotu.    Metadon, sinteticki opijat koji blokira efekte heroina i eliminise apstinencijalne krize pokazao se veoma uspesnim u lecenju heroinske zavisnosti. I drugi medikamenti kao sto su LAAM                               (levo-alpha-acetyl-methadol), naloxon i naltrexon, buprenorphine i razlicite terapije ponasanja (bihejvioralne terapije) koriste se za lecenje heroinske zavisnosti. Detoksifikacija: primarni zadatak detoksifikacije jeste da olaksa apstinencijalnu krizu dokse pacijent odvikava od droge. Sama po sebi, detksifikacija ne cini potpun tretman, ali je koristan korak onda kada vodi dugorocnom lecenju koje se provodi bez ikakvih lekova (u stacionaru ili ambulanti) ili uz lekove koji su deo tretmana. Najbolji tretmani za lecenje zavisnosti su terapeutske zajednice stacionarnog karaktera, u kojima lecenje traje od 3 do 6 meseci. Metadonski program: lecenje metadonom se uspesno i sigurno praktikuje vise od 30 godina. Metadon se koristi kao zamena za heroin. Ispravno propisan metadon nema opijatske ili sedativne efekte i ne utice na svakodnevne aktivnosti kao sto je voznja automobila. Metadon se uzima oralno i suzbija apstinencijalnu krizu od 24 do 36 sati. Pacijenti imaju osecaj za bol i mogu emotivno reagovati. Bitno je da metadon umanjuje zudnju za heroinom, jer je zudnja osnovni razlog recidiva. Otkriveno je da kod pacijenata koji uzimaju metadon uobicajene doze heroina ne stvaraju euforiju, sto utice na prestanak uzimanja heroina. Efekti metadona traju 24 sata - cetiri do sest puta duze nego heroinski efekti - tako da oni koji su ukljuceni u metadonski program treba da uzimaju metadon samo jednom dnevno. Takodje, metadon je medicinski siguran i ukoliko se uzima 10 i vise godina. U kombinaciji sa bihejvioralnom terapijom ili sa savetovanjem i drugim nacinima za pruzanje podrske, metadon omogucava pacijentu da prestane da uzima heroin (i druge opijate), te da se vrati stabilnom i produktivnom zivotu. LAAM i ostali lekovi: LAAM je, kao i metadon sinteticki opijat koji se moze koristiti za lecenje heroinske zavisnosti. LAAM blokira efekte heroina 72 sata sa minimalnim nuspojavama kada se uzima oralno. 1993. godine FDA (Food and Drug Administration) je odobrila koriscenje LAAM-a za lecenje pacijenata zavisnih o heroinu. Zbog njegovih dugotrajnih efekata LAAM se uzima samo tri puta nedeljno, sto iskljucuje potrebu za dnevnim uzimanjem i nosenjem kuci doza za vikend. Naloxon i naltrexon su lekovi koji, takodje, blokiraju efekte morfina, heroina i drugih opijata. Oni su posebno korisni kao antidoti (protivotrovi) kod predoziranja. Naltrexon ima dugotrajne efekte koji traju u rasponu od 1 do 3 dana, zavisno od doze. Naltrexon blokira prijatne efekte heroina i koristan je za lecenje veoma motivisanih osoba. Naltrexon je efikasan za sprecavanje recidiva kod bivsih opijatskih zavisnika uslovno pustenih iz zatvora. Iako jos nije odobren za lecenje opijatske zavisnosti buprenorphine je jos jedan lek koji NIDAispituje za lecenje heroinske zavisnosti. Lecenje buprenorphinom je delimicno privlacno i zato sto ne stvara isti nivo fizicke zavisnosti kao drugi lekovi, kao npr. metadon. Lakse je obustaviti uzimanje buprenorphina, nego prestati uzimati metadon, zbog lakseg odvikavanja. Bihejvioralna terapija: iako bihejvioralne i farmakološke terapije mogu biti korisne kada se primenjuju pojedinacno, praksa nas uci da integracija oba tretmana predstavlja najbolji i najefikasniji pristup. Postoje razlicite terapije ponasanja koje se primenjuju kod heroinske zavisnosti i to, kako u stacionarnim, tako i u ambulantnim uslovima. Najbitnije je izabrati pristup koji najbolje odgovara svakom pacijentu pojedinacno. Nekoliko novih bihejvioralnih terapija, kao sto su Contingency menagement terapija i kognitivno-bihejvioralne terapije, mogu se smatrati obecavajucim u lecenju zavisnosti o heroinu. Contingency menagement terapija se sprovodi na principu afirmacije, gde pacijenti zaradjuju ''bodove'' za negativne testove na drogu, koje mogu menjati za odredjene stvari koje ce im pomoci da nastave zdrav zivot. Kognitivno-bihejvioralne terapije pomazu pacijentu da promeni nacin razmisljanja, njegova ocekivanja i ponasanje, te da mu pomogne da se suoci sa stresom. I bihejvioralne i farmakoloske terapije nastoje da vrate ponasanje i mentalne funkcije pacijenta u normalu.