ANABOLICKO ANDROGENI STEROIDI su hemijske supstance koje su vezane uz muske polne hormone. "Anabolicki" se odnosi na stvaranje misica, a "androgeni" na izrazene muske karakteristike. "Steroidi" su vrsta lekova. Ovi lekovi su legalno dostupni jedino putem recepta, da bi se lecila proizvodnja abnormalno male kolicine testosterona, kao sto su kasni pubertet i neke vrste impotencije; zatim da bi se lecilo slabljenje tela pacijenata koji imaju SIDU i druge bolesti. Medjutim, zloupotreba steroida moze dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, od kojih su neki neizlecivi.

Danas, atleticari i drugi sportisti zloupotrebljavaju anabolicke steroide da bi poboljsali takmicarske rezultate i da bi unapredili svoj fizicki izgled.  Anabolicki steroidi se uzimaju oralno ili intravenozno, pre u ciklusima koji traju nekoliko nedelja ili meseci, nego sto se uzimaju u kontinuitetu. Visestruke doze steroida uzimaju se tokom odredjenog vremenskog perioda, zatim se neko vreme pauzira, da bi se opet otpocelo. Takodje, korisnici cesto kombinuju nekoliko razlicitih vrsta steroida da bi maksimizovali njihovu efektnost, a minimizovali negativne efekte.

Zdravstvene teskoce:

Osnovne zdravstvene teskoce koje se javljaju prilikom zloupotrebe anabolickih steroida su: tumor i rak jetre, zutica, zadrzavanje tecnosti, visok krvni pritisak, povisen LDL (losi holesterol) i snizen HDL (dobri holesterol); ostale teskoce su: tumor bubrega, akne i drhtavica.

Steroidi ostavljaju posledice po zdravlje vezane za pol:

za muskarce - smanjeni testisi, smanjen broj spermatozoida, neplodnost, celavost, rast grudi, povecan rizik od dobijanja raka prostate

za zene - rast dlaka po licu, celavost, neredovnost ili prestanak mesecnog ciklusa, povecan klitoris, dublji glas

za adolescente - prevremeni prestanak rasta zbog preuranjenog kostanog sazrevanja i ubrzanih pubertetskih promena. To znaci da adolescenti rizikuju da ostanu niski ako uzimaju anabolicke steroide pre nego sto se potpuno razviju.

Naucna istrazivanja, takodje, pokazuju da agresivnost i druge psiholoske pojave mogu biti rezultat zloupotrebe anabolickih steroida. Mnogi korisnici govore da se dobro osecaju dok su na steroidima, ali istrazivaci isticu da se mogu pojaviti nagle promene raspolozenja, ukljucujuci i simptome slicne onima koji se javljaju kod manije, sto vodi do nasilja. Kada se prestane sa uzimanjem droge cesto se javlja depresija, sto moze doprineti razvoju zavisnosti. Korisnici, takodje, mogu patiti od paranoidne ljubomore, ekstremne razdrazljivosti, zabluda, loseg procenjivanja koji proistice iz osecaja nepobedivosti.

INHALANTI su hemijska isparavanja koja se udisu i stvaraju psihoaktivne efekte. Ova definicija ukljucuje veliki broj hemikalija koje postoje u stotinama razlicitih proizvoda sa razlicitim farmakoloskim efektima. Iako su mnogi ljudi izlozeni isparljivim rastvaracima i drugim inhalantima, u kuci ili na poslu, oni ih ne smatraju drogama, jer ta sredstva nisu namenjena u tu svrhu. Mladi ljudi cesto zloupotrebljavaju inhalante, delom i zbog toga sto su pristupacni i jeftini. Ponekad deca nenamerno zloupotriebe inhalante koje mogu naci u kuci. Roditelji bi trebalo da paze da deca ne dolaze u dodir sa tim proizvodima. Tesko je napraviti preciznu klasifikaciju inhalanata. Prema jednoj klasifikaciji postoje 4 kategorije - isparljivi rastvaraci, aerosoli, gasovi i nitrati - s obzirom na formu u kojoj se najcesce javljaju u kucnoj upotrebi, industrijskim i medicinskim proizvodima. Isparljivi rastvaraci su tecnosti koje isparavaju na sobnoj temperaturi. Oni se nalaze u velikom broju jeftinih, lako dostupnih proizvoda   koji se obicno koriste za kucnu upotrebu i u industriji. Tu spadaju: razradjivaci, sredstva za hemijsko ciscenje, sredstva za ciscenje masnoce, lepkovi, benzin, korektor, boje i markeri. Aerosoli su sprejevi koji sadrze rastvarace. Tu spadaju: boje u spreju, dezodoransi, lakovi za kosu i zastitni sprejevi. Gasovi ukljucuju gasove koji se koriste u medicini za anesteziju, kao i gasove koji se koriste u kucnim ili komercijalnim proizvodima. Anestetički gasovi su: ether, chloroform, halothane i nitrous oxide (gas koji izaziva smejanje). Nitrous oxide je najcesce zloupotrebljavan od svih gasova. Kucni ili  komercijalni proizvodi koji sadrze gasove su: butan i propan gas, gasovi za rashladjivanje. Nitrati se cesto smatraju posebnom vrstom inhalanata. Za razliku od vecine drugih, koji deluju direktno na centralni nervni sistem, nitrati prosiruju krvne sudove i opustaju misice. I dok se drugim inhalantima utice na promenu raspolozenja, nitrati se koriste za povecanje seksualne zelje. Nitrati ukljucuju cyclohexyl nitrite, isoamyl nitrite i isobutyl nitrite. Cyclohexyl nitrite se nalazi u osvezivacima vazduha. Amyl nitrite se prepisuje pacijentima sa srcanim bolovima. Butyl nitrite je ilegalna supstanca koja se pakuje i prodaje u malim bocicama. Inhalanti se mogu udisati kroz usta ili nos na razlicite nacine: udisanjem direktno iz kutije, uspricavanjem aerosola u nos ili usta, udisanjem ili inhaliranjem supstanci koje su uspricane ili usute u plasticne ili papirne kesice, udisanjem iz krpe natopljene supstancom, inhaliranjem nitrous oxida iz balona. Udahnute hemikalije se brzo apsorbuju kroz pluca u krv i prenose u mozak i druge organe. U trenutku udisanja korisnik dozivljava intoksikaciju zajedno sa pratecim efektima slicnim onim koje stvara alkohol: nerazgovetan govor, nesposobnost koordinacije pokreta, euforiju i vrtoglavicu. Takodje, korisnici mogu doziveti halucinacije i zablude, kao npr. da misle da mogu da lete. Intoksikacija traje samo nekoliko minuta, stoga korisnici, da bi prolongirali euforiju, nastavljaju udisanje i po nekoliko sati, sto je veoma opasno. Zbog neprekidne inhalacije korisnik moze izgubiti svest i umreti. Posle dugotrajne zloupotrebe inhalanata, korisnici su nekoliko sati pospani i moze im se javiti glavobolja. Zdravstvene teskoce: Iako su razlicitog sastava, skoro svi zloupotrebljavani inhalanti stvaraju efekte slicne anestetickim, usporavanjem telesnih funkcija. Kada se, kroz nos ili usta, udahnu u pluca, inhalanti izazivaju intoksikacijske efekte. Intoksikacija traje nekoliko minuta ili vise sati ako se uzimanje ponavlja. U pocetku, korisnici osecaju laganu stimulaciju; nastavljajuci inhaliranje osecaju se slobodnije i mogu slabije da se kontrolisu; najzad, korisnik moze da izgubi svest. Udisanje visoko koncentrisanih kolicina hemikalija koje se nalaze u rastvaracima ili sprejevima moze direktno prouzrokovati prestanak rada srca i smrt. Ovo se najcesce dogadja prilikom zloupotrebe fluorokarbonata i butan-gasa. Visoke koncentracije inhalanata izazivaju smrt i usled gusenja, priikom razmene kiseonika u plucima i centralnom nervnom sistemu, tako da disanje izostane. Druge neizlecive pojave koje nastaju udisanjem odredjenih rastvaraca su:  - gubitak sluha - izazivaju tolueni (boje u spreju, lepkovi) i trichloroetyleni (sredstva za ciscenje, korektor)  - periferne neuropatije ili grceve udova - izazivaju hexani (plin, benzin) i nitro oxidi (paste za ciscenje)  - ostecenja mozga ili centralnog nervnog sistema - izazivaju tolueni (boje u spreju, lepkovi)  - ostecenja kostane srzi - izazivaju benzeni (benzin)                Ozbiljne, ali potencijalno izlecive, pojave ukljucuju:  - ostecenja bubrega i jetre - izazivaju supstance koje sadrze toluene i chlorinated hydrocarbons ( korektor, sredstva za hemijsko ciscenje)  - nedostatak kiseonika u krvi - izazivaju organski nitrati i methylene chloride (razredjivac, aceton) Smrt koju izazivaju inhalanti obicno je uzrokovana veoma visokim koncentracijama isparavanja. Namerno udisanje isparavanja iz plasticne ili papirne kese, ili u zatvorenom prostoru veoma povecava opasnost od gusenja. Cak i kada se aerosoli ili isparljiva sredstva koriste u skladu sa svojom namenom (npr. farbanje, ciscenje), najbolje je da se to radi u dobro provetrenim prostorijama ili napolju. Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), najcescom vrstom raka koji se javlja kod pacijenata obolelih od AIDS-a. Studije su pokazale da je mnogo ljudi sa KS koristilo isparljive rastvarace. Jos uvek se istrazuje pretpostavka da su nitrati faktor koji doprinosi razvoju KS kod ljudi zarazenih HIV virusom Prevencija: Rana identifikacija i intervencija je najbolji nacin da se zaustavi zloupotreba inhalanata pre nego sto dodje do teskih posledica po zdravlje. Roditelji, nastavnici, lekari i drugi zdravstveni radnici treba da obrate paznju na sledece znake koji upucuju na zloupotrebljavanje inhalanata:  - miris hemikalija na odeci  - mrlje od farbe ili drugih supstanci po licu, rukama i odeci  - sakrivene prazne bocice od boje u spreju ili kutije od rastvaraca i krpe ili odeca namoceni u hemikalije  - osamucen ili dezorijentisan izgled  - nerazgovijetan govor  - mucnina ili gubitak apetita  - nepaznja, losa koordinacija, razdrazljivost i depresija

METAMFETAMIN je adiktivni stimulant koji snazno aktivira odredjene mozdane celije. Hemijski je veoma slican amfetaminu, ali efekti metamfetamina na centralni nervni sistem su jaci. Obe droge se koriste u medicinske svrhe, uglavnom u lecenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba ogranicena. Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, cesto se zloupotrebljava i lako stvara zavisnost. U zargonu, metamfetamin ima razlicite nazive kao sto su: 'speed', 'meth' i 'chalk'.Metamfetamin hidrohlorid, cisti providni komadici slicni ledu, koji se unose pusenjem, odnose se na: 'ice', 'crystal' i 'glass'. Zdravstvene teskoce: Metamfetamin oslobadja velike kolicine neurotransmitera dopamina, koji stimulise mozdane celije, podizuci raspolozenje i pokretljivost tela. Pokazalo se da ima neurotoksicne efekte, ostecujuci mozdane celije koje sadrze dopamin i serotonin (takodje neurotransmiter). Vremenom, metamfetamin prouzrokuje smanjenje nivoa dopamina, sto moze da dovede do simptoma slicnih simptomima Parkinsonove bolesti (teski poremecaj pokreta). Metamfetamin se uzima oralno ili intranazalno (usmrkavanje praha), intravenoznim ubrizgavanjem i pusenjem. Odmah posle pusenja ili ubrizgavanja korisnik dozivljava intenzivno uzbudjenje koje se naziva "flash" i koje traje samo nekoliko minuta i smatra se izuzetno prijatnim. Usmrkavanje ili oralno uzimanje stvaraju euforiju, ali ona nije intenzivna. Korisnici brzo postaju zavisni, sto dovodi do cesceg uzimanja droge i povecavanja doze. Istrazivanja na zivotinjama, vise od 20 godina unazad, pokazuju da velike doze metamfetamina ostecuju nervne zavrsetke. Celije koje sadrze dopamin i serotonin ne odumiru posle upotrebe metamfetamina, ali njihovi nervni zavrseci ("terminali") bivaju odseceni, a pokazalo se i da je njihov ponovni rast ogranicen. Aktivnosti centralnog nervnog sistema (CNS), izazvane uzimanjem i malih kolicina metamfetamina, ukljucuju povecanu budnost, povecanu fizicku aktivnost, smanjeni apetit, povisenu telesnu temperaturu i euforiju. Ostali efekti CNS-a su: razdrazljivost, konfuzija, drhtavica, grcevi, anksioznost, paranoja i agresivnost. Hipertermija i grcevi mogu razultirati smrcu. Metamfetamin izaziva ubrzano lupanje srca i povisen krvni pritisak, sto moze izazvati nepopravljiva ostecenja krvnih sudova mozga i mozdanog udara. Ostali efekti metamfetamina su: respiratorni problemi, nepravilno kucanje srca i ekstremna anoreksija. Njegova upotreba moze izazvati kolaps kardiovaskularnog sistema i smrt.

MDMA je sinteticki narkotik (psiho supstanca), u novije vreme zauzima visoko mesto kod mladih. U zargonu je poznat kao EKSTAZI (Ectasy). Najcesce se uziva na grupnim slavljima, u stanovima, kaficima, diskotekama i dr. te se ubraja u tzv. klupske droge. U kombinaciji sa alkoholom moze proizvesti jako stetno dejstvo po mentalno i duhovno zdravlje korisnika. Hemijska struktura ekstazija slicna je ostalim sintetickim drogama  koje izazivaju ostecenja mozga. Kratkorocni efekti: razdrazljivost, paranoidne psihoze, delirijum, impontencija, lupanje srca, poviseni krvni pritisak, hiper aktivnost. Nacin konzumiranja: oralnim i injekcionim putem. Zdravstvene teskoce: Istrazivanja su pokazala da ekstazi izaziva ostecenja na mozgu. Posebno su ugrozeni centri koji regulisu raspolozenje, agresivnost, seksualnu aktivnost, spavanje i osetljivost na bol. Korisnici ekstazija se suocavaju sa istim zdravstvenim rizicima sa kojima se suocavaju i korisnici kokaina, amfetamina i metamfetamina: razdrazljivost, insomniju, konfuziju, drhtavicu, grceve, zabrinutost, paranoju i agresivnost. Hipertermija (povisena telesna temperatura) i grcevi mogu razultirati smrcu.  Ubrzano lupanje srca i povisen krvni pritisak mogu izazvati nepopravljiva ostecenja krvnih sudova mozga, sto moze biti uzrok mozdanog udara.
				NEKE OD TABLETA EKSTAZIJA

LSD je sinteticki narkotik, veoma jak halucinogen. Smatra se da je jaci od drugih narkotika i ostavlja vece posledice po mentalno i dohovno zdravlje korisnika. Uzima se oralno (gutanjem i apsorbovano kroz tkivo usta), najcesce na komadicima upijajuceg papira, kocki secera ili u vidu tableta bele boje. Izaziva halucinacije jakog intenziteta, stvara iskrivljenu percepciju, izoblicenje zvucnih i vizuelnih dozivljaja, strah i euforiju. Efekti mogu biti ispoljeni i kroz: depresiju, samoubilacke tendencije, ostecenja mozga, kosmar.    Kratkorocni efekti su: prosirene zenice, konfuzno ponasanje, dezorijentisanost u vremenu i prostoru. Ubraja se u tzv. klupske droge.
				NEKI OD UPIJAJUCIH PAPIRICA SA TECNOM DROGOM LSD

HEROIN se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz caure maka. Pojavljuje se u obliku belog praha, moze biti i druge boje jer se veci deo heroina koji se prodaje na ulici mesa sa drugim drogama i supstancama (secerom i mlekom u prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom i dr.). Gorkog je ukusa. U zargonu se heroin najcesce naziva ''H'', ''horse'' ili "junk". Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga. Najvise se zloupotrebljava i najbrze deluje od svih narkotika. Konzumira se intravenskim putem, pusenjem, usmrkavanjem. Najnovija istrazivanja pokazuju da se heroin sve cesce pusi ili usmrkava, i to kako zbog njegove sve vece cistoce, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost. Sa promenom nacina uzimanja heroina doslo je do stvaranja razlicitih grupa korisnika. Stariji korisnici (preko 30 godina) su i dalje najmnogobrojnija grupa korisnika. Ipak, neki izvori navode porast broja novih,mladjih korisnika koji su privuceni jeftinim heroinom velike cistoce koji se moze usmrkavati i pusiti. Heroin se pojavio i u bogatijim krugovima. Zdravstvene teskoce: Zloupotreba heroina izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, ukljucujucipredoziranje, spontani pobacaj, propadanje vena i infektivne bolesti kao sto su HIV/SIDA i hepatitis. Korisnik heroina ubrizgava drogu i do cetiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz pocetak euforije (5 do 8 sekundi), dok intramuskularna injekcija stvara relativno spor pocetak euforije (7 do 8 sekundi). Kada se heroin usmrkava ili pusi, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako pusenje i usmrkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istrazivanja su potvrdila da sve tri forme unosenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je jos uvek najdominantniji nacin unosenja heroina. Kratkorocni efekti heroina se javljaju odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili usmrkavanju), heroin prelazi krvno-mozdanu barijeru, u mozgu se pretvara u morfin i brzo se veze za prirodne opijatske receptore. Korisnika zahvati talas euforije (koji se obicno opisuje kao talas prijatnog osecanja) a njegov intenzitet zavisi od kolicine uzete droge. Uzbudjenje koje izaziva heroin prate osecaj toplote, suzenje zenica, crvenilo koze, otezali ekstremiteti, otezan govor i suva usta, sto moze biti praceno mucninom, povracanjem i svrabom. Posle pocetne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenicne budnosti i pospanosti, moze biti pospan narednih nekoliko sati. Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema. Srce slabije kuca, disanje je opasno usporeno, sto moze dovesti i do smrti. Postoji i rizik od predoziranja, jer se cistoca i kolicina droge ne mogu tacno znati. Dugorocni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u odredjenom vremenskom periodu. Kod hronicnih korisnika moze doci do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i srcanih zalistaka, cireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i bubrega.Bolesti pluca (ukljucujuci razlicite tipove upale pluca i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog loseg zdravstvenog stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu ukljucivati supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u pluca, jetru, bubrege ili mozak. To moze prouzrokovati infekciju ili smrt celija na manjim povrsinama unutar vitalnih organa. Naravno, zajednicko koriscenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem moze dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu. Uticaj na trudnocu: Zloupotreba heroina moze biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoci, kao sto su spontani pobacaj i prevremeni porodjaj. Deca rodjena od majki narkomanki izlozena su vecem riziku da dobiju Sindrom iznenadne smrti odojceta (Sudden Infant Death Syndrome - SIDS).Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksifikaciji pa je preporucljivo je lecenje metadonom. Iako deca rodjena od majki koje su uzimale metadon mogu pokazivati znakove fizicke zavisnosti, te se o njima mora voditi posebna briga, istrazivanja su pokazala da su efekti izlaganja deteta metadonu u materici relativno neskodljivi. Tolerancija, zavisnost i apstinencija: Jedan od osnovnih dugorocnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronicna, bolest, koju karakterise prinudna ceznja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znaci da korisnik mora uzimati vise heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara.  Kao i drugi korisnici adiktivnih droga, i korisnici heroina postepeno trose sve vise i vise vremena i energije na uzimanje droge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha zivota narkomana jeste trazenje i uzimanje droge. Kako se povecava doza, vremenom se razvijaju psihicka i fizicka zavisnost. Sa fizickom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza. Apstinencija, koja se kod redovnih korisnika moze javiti i nekoliko sati po zadnjem unosenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moci rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i misicima, dijareju i povracanje, osecaj hladnoce, groznica pracena jezenjem koze, trzanje nogu, samoubilacke tendencije, sklonost kradji i druge simptome. Najjaci intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanju droge i pocinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teskih zavisnika koji su loseg zdravstvenog stanja moze biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Moze izazvati smrt kod fetusa majki zavisnih o heroinu. Lecenje: Postoji siroka paleta tretmana heroinske zavisnosti, razliciti nacini lecenja koji imaju efekta. Lecenje je daleko efikasnije ukoliko se zapocne ranije, a nacini lecenja zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom slucaju pacijenti najcesce prestaju uzimati heroin (ili druge opijate) i vracaju se stabilnom i produktivnom zivotu.    Metadon, sinteticki opijat koji blokira efekte heroina i eliminise apstinencijalne krize pokazao se veoma uspesnim u lecenju heroinske zavisnosti. I drugi medikamenti kao sto su LAAM                               (levo-alpha-acetyl-methadol), naloxon i naltrexon, buprenorphine i razlicite terapije ponasanja (bihejvioralne terapije) koriste se za lecenje heroinske zavisnosti. Detoksifikacija: primarni zadatak detoksifikacije jeste da olaksa apstinencijalnu krizu dokse pacijent odvikava od droge. Sama po sebi, detksifikacija ne cini potpun tretman, ali je koristan korak onda kada vodi dugorocnom lecenju koje se provodi bez ikakvih lekova (u stacionaru ili ambulanti) ili uz lekove koji su deo tretmana. Najbolji tretmani za lecenje zavisnosti su terapeutske zajednice stacionarnog karaktera, u kojima lecenje traje od 3 do 6 meseci. Metadonski program: lecenje metadonom se uspesno i sigurno praktikuje vise od 30 godina. Metadon se koristi kao zamena za heroin. Ispravno propisan metadon nema opijatske ili sedativne efekte i ne utice na svakodnevne aktivnosti kao sto je voznja automobila. Metadon se uzima oralno i suzbija apstinencijalnu krizu od 24 do 36 sati. Pacijenti imaju osecaj za bol i mogu emotivno reagovati. Bitno je da metadon umanjuje zudnju za heroinom, jer je zudnja osnovni razlog recidiva. Otkriveno je da kod pacijenata koji uzimaju metadon uobicajene doze heroina ne stvaraju euforiju, sto utice na prestanak uzimanja heroina. Efekti metadona traju 24 sata - cetiri do sest puta duze nego heroinski efekti - tako da oni koji su ukljuceni u metadonski program treba da uzimaju metadon samo jednom dnevno. Takodje, metadon je medicinski siguran i ukoliko se uzima 10 i vise godina. U kombinaciji sa bihejvioralnom terapijom ili sa savetovanjem i drugim nacinima za pruzanje podrske, metadon omogucava pacijentu da prestane da uzima heroin (i druge opijate), te da se vrati stabilnom i produktivnom zivotu. LAAM i ostali lekovi: LAAM je, kao i metadon sinteticki opijat koji se moze koristiti za lecenje heroinske zavisnosti. LAAM blokira efekte heroina 72 sata sa minimalnim nuspojavama kada se uzima oralno. 1993. godine FDA (Food and Drug Administration) je odobrila koriscenje LAAM-a za lecenje pacijenata zavisnih o heroinu. Zbog njegovih dugotrajnih efekata LAAM se uzima samo tri puta nedeljno, sto iskljucuje potrebu za dnevnim uzimanjem i nosenjem kuci doza za vikend. Naloxon i naltrexon su lekovi koji, takodje, blokiraju efekte morfina, heroina i drugih opijata. Oni su posebno korisni kao antidoti (protivotrovi) kod predoziranja. Naltrexon ima dugotrajne efekte koji traju u rasponu od 1 do 3 dana, zavisno od doze. Naltrexon blokira prijatne efekte heroina i koristan je za lecenje veoma motivisanih osoba. Naltrexon je efikasan za sprecavanje recidiva kod bivsih opijatskih zavisnika uslovno pustenih iz zatvora. Iako jos nije odobren za lecenje opijatske zavisnosti buprenorphine je jos jedan lek koji NIDAispituje za lecenje heroinske zavisnosti. Lecenje buprenorphinom je delimicno privlacno i zato sto ne stvara isti nivo fizicke zavisnosti kao drugi lekovi, kao npr. metadon. Lakse je obustaviti uzimanje buprenorphina, nego prestati uzimati metadon, zbog lakseg odvikavanja. Bihejvioralna terapija: iako bihejvioralne i farmakološke terapije mogu biti korisne kada se primenjuju pojedinacno, praksa nas uci da integracija oba tretmana predstavlja najbolji i najefikasniji pristup. Postoje razlicite terapije ponasanja koje se primenjuju kod heroinske zavisnosti i to, kako u stacionarnim, tako i u ambulantnim uslovima. Najbitnije je izabrati pristup koji najbolje odgovara svakom pacijentu pojedinacno. Nekoliko novih bihejvioralnih terapija, kao sto su Contingency menagement terapija i kognitivno-bihejvioralne terapije, mogu se smatrati obecavajucim u lecenju zavisnosti o heroinu. Contingency menagement terapija se sprovodi na principu afirmacije, gde pacijenti zaradjuju ''bodove'' za negativne testove na drogu, koje mogu menjati za odredjene stvari koje ce im pomoci da nastave zdrav zivot. Kognitivno-bihejvioralne terapije pomazu pacijentu da promeni nacin razmisljanja, njegova ocekivanja i ponasanje, te da mu pomogne da se suoci sa stresom. I bihejvioralne i farmakoloske terapije nastoje da vrate ponasanje i mentalne funkcije pacijenta u normalu.

KOKAIN je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga.

Cista supstanca, hidrohlorid se zloupotrebljava vise od 100 godina, a lisce koke,  izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. Cisti kokain je prvi put dobijen iz lisca Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korisceni za lecenje razlicitih bolesti. Danas je kokain droga drugog stepena, sto znaci da se vrlo cesto zloupotrebljava, ali se moze koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao sto je lokalna anestezija kod nekihoperacija oka, uha i grla.   U sustini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosnoslobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno(kroz nos). Slobodna baza je jedinjenje na koje se nije delovalo kiselinom da bi se dobio hidroklorid. Slobodna baza kokaina se koristi za pusenje. Kokain se obicno prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili sećer, ili droge kao sto je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Crack je ulicni naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako sto se kokain hidrohlorid u prahu preradjuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pusenje. Termin "crack" je nastao zbog toga sto se cuje pucketanje kad se dobijena smesa pusi. Crack kokain se dobije kada se kokain pomesa sa amonijakom ili sodom bikarbonom  i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.

Kad se crack pusi, korisnik oseca euforiju za manje od 10 sekundi. Ovako brz i snazan efekat doveo je do toga da crack stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, crack se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su: oralni(zvakanje), intranazalni (usmrkavanje), intravenozni (injiciranje) iinhalatorni (pusenje). Usmrkavanje je proces udisanja kokainskog praha kroz nos, odakle on ide u krvotok kroz tkivo u nosu. Injiciranjem droga dolazi direktno u krvotok, pa je zbog toga i njen efekat jaceg intenziteta.Pusenjem se kokainska para ili dim unosi u pluca, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao kod injiciranja. Droga se, takodje moze utrljati u tkivo sluzokoze. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

Ne postoji siguran nacin uzimanja kokaina. Svaki nacin dovodi do apsorpcije toksicnih kolicina kokaina, sto moze dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teskoca koje mogu rezultirati iznenadnom smrcu. Ponovljena upotreba kokaina moze dovesti do zavisnosti i drugih stetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati. Uzet u malim kolicinama (do 100 mg) kokain obicno kod

korisnika stvara osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji. Moze se, takodje, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaze pri brzem izvodjenju jednostavnih psihickih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte. Duzina trajanja euforicnih efekata koje stvara kokain zavisi od nacina unosenja droge u organizam. Sto je brza apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takodje, sto je brza apsorpcija, to je krace trajanje osecanja opijenosti. Po usmrkavanju, euforija relativno sporo pocinje, ali moze trajati 15 do 30 minuta, dok kod pusenja traje od 5 do 10 minuta.

Kratkorocni efekti kokaina manifestuju se suzavanjem krvnih sudova, prosirenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povisenom temperaturom i krvnim pritiskom. Vece kolicine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vise) mogu intenzivirati osecaj euforije, ali takodje mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponasanja, sto moze biti praceno  drhtavicom, vrtoglavicom, grcevima u misicima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksicnom reakcijom slicnom onoj kod trovanja amfetaminima. Neki korisnici kokaina osecaju nemir, napetost, razdrazljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moze doci do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Kokain je veoma adiktivna droga. Posto prvi put proba kokain, osoba ce tesko moci predvideti ili kontrolisati kada ce je i do kada uzimati. Moze da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znaci da ne uspevaju da ponovo dozive prijatne efekte koje su doziveli prvi put. Zato stalno povecavaju doze da bi intenzivirali i produzili euforicne efekte. Dok se prag toleracije za uzbudjenje povecava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anesteticke i konvulzivne (izaziva grceve) efekte, bez povecavanja kolicine uzete droge. Ova povecana osetljivost moze biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve vecim kolicinama dolazi do stanja povecane razdrazljivosti, nemira i paranoje. Ovo moze rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnoscu i dozivljava halucinacije.

Zdravstvene teskoce:

Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najcescih su:kardiovaskularni problemi kao sto su aritmija i srcani udar; respiratorni problemi kao sto su bol u grudima i prestanak disanja; neuroloski problemi kao sto su mozdani udar i glavobolja; stomacni problemi kao sto su bolovi u abdomenu i mucnina.  Upotreba kokaina je vezana za razlicite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva haotican srcani ritam, koji se zoveventrikularna fibrilacija; ubrzani rad srca i ubrzano disanje; povisen krvni pritisak i povisena telesna temperatura. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mucnina, zamagljen vid, groznica, grcevi i koma.

Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu izazvati razlicite posledice. Ako se kokain usmrkava moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti sluzokose nosa, sto moze dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unosenje kokaina na usta moze izazvati tesku crevnu gangrenu pracenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najcesce na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronicni korisnici kokaina izgube apetit, sto dovodi do velikog gubitka na tezini.

Istrazivanjima se doslo do saznanja da je opasno mesati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju duze i toksicniji su nego svaka od ovih droga posebno.  Bitno je naglasiti da je mesavina kokaina i alkohola najcesca kombinacija koja rezultira smrcu.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izlozena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom. Zapravo, zloupotreba ilegalnih droga,ukljucujuci i crack kokain, predstavlja osnovni faktor rizika za dobijanje HIV virusa. Do sirenja HIV virusa, medju narkomanima, dolazi prilikom deljenja zarazenih igala i ostalog pribora. Virus se moze preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u vise od 60% slucajeva zene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utice na donosenje odluka, sto moze dovesti do seksa bez zastite; zatim narkomani cesto izmedju sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituisu za drogu, bilo da se radi o zenama ili muskarcima.

I hepatitis C se, takodje, veoma brzo siri medju intravenoznim korisnicima droge. Jos uvek ne postoji vakcina protiv hepatitisa C, a lecenje je skupo, cesto neefikasno i moze imati teske propratne pojave.

Uticaj na trudnocu:

Jos uvek nisu poznate sve posledice koje bebe imaju zbog izlozenosti drogama u prenatalnom periodu, ali mnoge naucne studije su dokumentovale da su bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom trudnoce, najcesce prevremeno rodjene, lakse su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba.

Faktori kao sto su: kolicina i broj zloupotrebljenih droga; neadekvatna prenatalna nega; zlostavljanje i zanemarivanje dece, zajedno sa majcinim nacinom zivota; socio-ekonomski status; lose zdravlje majke; razliciti zdravstveni problemi i izlozenost bolestima koje se prenose seksom, su samo neki primeri direktnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

Naucnici su otkrili da izlozenost fetusa kokainu tokom razvoja moze dovesti do znacajnih teskoca kasnije, pogotovo u domenu ponasanja u skolskom periodu, kao naprimer na nemogucnost obracanja paznje i na dugotrajniju koncentraciju.

Lecenje:

Vecina onih koji se lece su politoksikomani, odnosno uzimaju vise razlicitih droga. Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje ovog tipa zavisnosti. Kokainska zloupotreba i zavisnost su kompleksni problemi koji ukljucuju bioloske promene u mozgu, kao i uticaj porodicnih i faktora okoline. Lecenje kokainske zavisnosti je kompleksno i mora se baviti razlicitim problemima. Kako bi dobro funkcionisao, plan lecenja mora da obuhvata psiho-bioloske, socijalne i farmakoloske aspekte zloupotrebe kokaina.

Farmakoterapija:

Jos uvek se radi na pronalazenju i testiranju lekova za lecenje kokainske zavisnosti. Lek koji najvise obecava je selegelin. Ispituju se dva nacina unosenja selegelina, u obliku flastera i u obliku time-released tablete,  da bi se utvrdilo koji je od njih delotvorniji. Disulfiram, lek koji se koristi u lecenju alkoholizma, takodje se pokazao  efektivnim u smislu smanjenja zloupotrebe kokaina. Zbog promena raspolozenja u pocetnom stadijumu apstinencije, antidepresanti su se pokazali korisnim. Uz problem zavisnosti, mnogi slucajevi predoziranja zavrsavaju smrcu i zato postoje medicinski tretmani koji se koriste u hitnim slucajevima.

Bihejvioralna terapija:

Postoji mnogo razlicitih bihejvioralnih terapija koje imaju efekta kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih, tako i ambulantnih. Zapravo, bihejvioralne terapije su cesto jedini dostupan, efektivan tretman za vecinu problema vezanih za droge, pa tako i za kokainsku zavisnost, za koju jos uvek nema farmakoloskog leka. Ipak, integracija oba nacina je   najefektivniji nacin lecenjai. Najvaznije je izabrati rezim lecenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta. To moze zahtevati dodavanje ili iskljucivanje pojedinih komponenti iz individualnog rezima lecenja. Naprimer, ako je individua sklona recidivu, u program treba ukljuciti komponentu o recidivu.Bihejvioralna terapija koja daje najbolje rezultate kod kokainskih zavisnika je Contingency menagement terapija. Ova terapija se koristi sistemom afirmacije i davanjem pozitivnih poena za nastavljanje terapije i neuzimanje kokaina. Testiranjem urina pacijenti zarade poene koje mogu menjati za stvari koje ce ih ohrabriti da nastave zdrav zivot, kao sto su upis na neki kurs, odlazak u bioskop ili na veceru.

Sledeci pristup jeste kognitivno-bihejvioralna terapija. Ova terapija omogucava ostvarivanje kratkorocnog pristupa fokusiranog na pomoc narkomanima da apstiniraju od kokaina i drugih supstanci. Najbitnija je pretpostavka da proces ucenja igra veoma vaznu ulogu u otpocinjanju i nastavljanju zloupotrebe kokaina i stvaranju zavisnosti. Isti proces ucenja moze se upotrijebiti da individua prestane uzimati drogu. Ovim pristupom se pomaze pacijentu da prepozna, izbegne i suoci se sa stresom; da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnuo za kokainom, da izbegava ovakve situacije, i da se sto efikasnije bori sa razlicitim problemima i problematicnim ponasanjem koje je vezano uz zloupotrebu droga. Ova terapija je vredna paznje i zbog svoje kompatibilnosti sa nizom drugih terapija, pa i sa farmakoterapijom. Terapeutske zajednice, ili stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci, nude alternativu onima kojima je potrebno lecenje od kokainske zavisnosti. Terapeutske zajednice su najcesce usmerene na razlicite segmente lecenja, kao sto su resocijalizacija individue i njena reintegracija u drustvo, a mogu ukljucivati i strucnu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrske. U  terapeutske zajednice se ukljucuju pacijenti koji imaju teze probleme, kao sto su mentalni problemi i sklonost kriminalnim radnjama.