I "TRAVA" JE OPASNA

Iz Odseka za suzbijanje narkomanije SUP Beograd. Iako je narkomana u Beogradu sve vise, tacne ili bar priblizne podatke o njihovom broju niko ne zna. - Oko 11.000 ljudi „obradjeno" je u policiji. To su lica kod kojih je nadjena droga ili su bili u kontaktu sa njom i prosta logika govori da su oni narkomani. Ipak, da bi se shvatilo pravo stanje tu brojku bi trebalo pomnoziti sa tri ili cetiri - kaze za „Blic" major policije Milan Kricak, sef Odseka za suzbijanje narkomanije SUP-a Beograd. Prema njegovim rečima, u Beogradu je najvise marihuane, a porazavajuce je sto je sve vise medju ucenicima srednjih i visih razreda osnovnih skola. „Vreme je da razbijemo iluziju da je marihuana 'laka droga'", kaze Kricak i navodi nedavni primer kada je nastradao mladic star 19 godina. On je u drustvu mladjeg brata i njegovih prijatelja, koji su popusili nekoliko „dzointa", i sam odlucio da proba marihuanu. Ocigledno mu je to bilo prvi put i ubrzo mu je postalo lose, poceo je da se gusi i halucinira. Gosti su se uplasili i otisli, a mladic je poceo da trci po stanu pitajuci brata da li vidi „crvene tunele i crvena srca". Onda je rekao „'ajde zdravo, odoh ja" i skocio kroz prozor sa 11. sprata. - Maruhuana nikako nije bezopasna. U ovom slucaju cetiri porodice su zavijene u crno. Porodica mladica koji je izvrsio samoubistvo, kao i familije ostalih koji su mu omogucili uzivanje droge, sto je krivicno delo - istice Kricak. Od sintetickih droga „ekstazi" je na prvom mestu, a vezan je za rejv zurke. Za ovu drogu ni onaj ko je pravi ne zna tačno kako ce delovati. - Korisnici „ekstazija" kazu da dize raspoloženje, ali je cinjenica da i samo jedna tableta moze da izazove smrt - napominje Kricak, navodeci primer da je u Beogradu jedan 17-godisnjak uzeo tabletu „ekstazija", poceo da halucinira i skocio sa petog sprata. Slicnih primera je bilo sirom Evrope. Ipak, posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. U Beogradu je najvise heroina iz Turske, prilikom cije se proizvodnje koriste specificne kiseline karakteristicne za to podneblje. Iako je turski „manje kvalitetan", nasi narkomani su „navikli" na njega. - U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slucajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su secer i druge supstance. Sto je duzi lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat cistoce, a posto se i 90 odsto dilera drogira, oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju „miksovan" heroin. Korisnici heroina najcesce umiru usled predoziranja. To se desava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naidje na onaj u kojem je preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire - objasnjava Kricak, uz napomenu da su narkomani ujedno i pocinioci velikog broja krivicnih dela, a nisu retki slucajevi da su u stanju i da ubiju kako bi dosli do novca za drogu. Sef Odseka za suzbijanje narkomanije tvrdi da je kljuc borbe protiv ovog zla u prevenciji. - To je opaka bolest i zahteva angazovanje svih - ministarstava za omladinu i sport, obrazovanje, zdravlje, policije, kao i Crkve i pojedinaca, i niko ne sme da  zataji. Sve napore bi trebalo objediniti i naciniti program po iskustvima drugih - naglasava Kricak, objasnjavajuci da bi ciljna grupa za upoznavanje sa zlom koje donosi droga trebalo da budu deca od 13 do 15 godina. Posebno je vazno da roditelji o tome razgovaraju sa svojom decom. Nas sagovornik uverava da mladi jos ne znaju sta je narkomanija, pa je zato olako dozivljavaju. S druge strane, kaze, ukoliko se ogluse na sva upozorenja, drustvo nije krivo ako pocnu da koriste drogu. - Roditelji cesto kriju bolest svoje dece kako ne bi bili odbaceni od okoline, sto je pogresno i zavrsava se tragicno. Cim primete da s njihovom decom nesto nije u redu, moraju da reaguju i traze pomoc. Ukoliko to na vreme ne ucine, kasnije nece biti u prilici da isprave gresku - kaze Milan Kricak.